REFLEKSOLOGIJA-Zdravlje na dlanu

novembar 28th, 2006, 11:07 pm

O poreklu refleksologije ? stare istocnjacke metode lecenja, jos uvek nemamo dovoljno informacija. Prve tragove pronalazimo u Kini, pre pet hiljada godina, zatim u Egiptu, gde je u jednom grobu, iz 2230 godine pre Hrista, pronadjen crtez terapeuta koji masira stopala.

Ova metoda lecenja polazi od osnovne postavke, da se refleksne zone citavog organizma nalaze na dlanovima i na tabanima. Smatra se da zivotna energija tece odredjenim putanjama (meridijanima) kroz nase telo, a da su te putanje povezane sa svim organima. Dakle, stimulacijom odredjenih tacka na tim putanjama, bilo da se radi iglom (akupunktura) ili tretman pritiskom prstiju (akupresura), mogu da se uklone razlicite tegobe, tj ?blokade? u pravilnom protoku zivotne energije.

Noviji doprinos razvoju refleksologije dao je Vilijem Henri Ficdzerald (1872.-1942.), americki lekar. Dr Ficdzerald, je sakupio dosta podatka o ovoj metodi medju indijanskim plemenima, koji su praktikovali lecenje stimulacijom refleksnih zona. On je telo poput globusa podelio na deset uzduznih zona (uzduznim i poprecnim linijama), tako da svaka prolazi od jednog prsta na stopalu i penje se do mozga, pa se duz ruke spusta do prsta na saci. Organi svake zone su medjusobno povezani, tako npr. poremecaj u radu bubrega moze da se odrazi na oko, ili zglob malog prsta je u vezi (reflektovan) sa zglobom kuka. Buduci da se zone zavrsavaju na dlanovima ili stopalima, svaki organ ima svoju tacku na tim mestima. Nervni zavrseci koji se nalaze na dlanovima ili stopalima, prenose informaciju duz kicmene mozdine do mozga i zatim, do pojedinih delova tela.

MOGUCNOSTI I OGRANICENJA U PRIMENI REFEKSOLOGIJE

Uspesno mogu da se sprece ili ublaze razni oblici svakodnevnih tegoba, kao sto su: glavobolja, iscrpljenost organizma, psiho-somatske tegobe, od velike pomoci je pri otklanjanju stresa jer doprinosi opustanju i ponovnom uspostavljanju psiho-fizicke ravnoteze, zatim efikasno deluje protiv nesanice, ekcema i razlicitih alergijskih pojava, utice na dijereu, dismenoreu, dermatoloske probleme, otklanja bolove u ledjima i kostima. Opste stanje organizma se vrlo brzo poboljsava, jer sama masaza podstice bolju cirkulaciju i protok kisonika u krvi, zatim stimulise stvaranje limfe koja regulise izbacivanje stetnih materija iz organizma i utice na stvaranje celija imunoloskog sistema. Dalje, primena ove masaze moze i da podstakne lucenje materija u organizmu, koje deluju analgetski i ublazavaju pojavu bola. U sustini ovim procesom se razbijaju blokade zivotne energije, te organizam moze samog sebe da leci.
Prednost masaze u odnosu na akupunkturu je u tome, da ne morate tacno da pogadjate odredjenu tacku, mozete da masirate celu povrsinu i da to deluje stimulativno na organizam.

Ipak, postoje i odredjene mere opreza. Masazu ne treba primenjivati prilikom: unutrasnjih povreda, visoke temperature, unutrasnjih i spoljasnjih rana, dermatoloskih povreda na rukama, ukoliko postoji opasnost od tromboze, kod trudnica ili kod osoba koje imaju ugradjeni pejsmejker.

Masazu je najbolje poveriti strucnjaku, ali i sami mozete mnogo da ucinite u prilog boljoj psiho-fizickoj ravnotezi i revitalicaziji. Mozete da otklonite razlicite svakodnevne smetnje i da osetite vidljivo poboljsanje.

OSNOVNA PRAVILA MASAZE

Zagrevanje dlanova, postize se traljenjem jedog o drugi, odprilike oko jedan minut, tako u njih dospeva vise energije i oni postaju osetljiviji na spoljanje nadrazaje.
Za masazu je najbolje je da primenjujete ?tehniku gusenice?, u kojoj palac ima vodecu ulogu. Postavite palac na odredjenu refleksnu zonu druge ruke, tako da koristite i snagu sake (a ne samo palca). Masirajte placem imitirajuci pokret gusenice (tamo-amo), ne podizuci ga sa povrsine koze. Ove pokrete treba da radite u intervalu od nekoliko sekundi do vise minuta, tretirajuci povrsinu koze milimetar po milimetar. Ako pri tome osetite uznemirenost ili bol, odmah prekinite sa masazom.
Nema razloga za strah, jer takva reakcija organizma samo potrvrdjuje da su se aktivirale snage za samoisceljenje. Masazu ponovite sledeceg dana, vazno je da ovaj postupak redovno ponavljate. Najbolji efekat mozete da postignete kada vise puta dnevno po nekoliko minuta masirate odredjeno mesto, nego da to radite jednom nedeljno po citav sat.

Kod akutnih bolova brzu pomoc pruza pritisak za smirivanje. Palcem blago pritisnite odredjenu tacku, ali nemojte je masirati. Nakon dva-tri minuta, bolu u odredjenom delu organizma treba polako da popusta.

TIPICNE TEGOBE

Glavobolja
Masirajte sve prste tehnikom gusenice, polazeci od jagodica prema dlanu (tu se nalaze zone za glavu). Ukoliko bolu u glavi polazi iz ramenog pojasa, onda masirajte zonu za ramenu muskulaturu, koja se nalazi u delu dlana odmah ispod korena prstiju. Ako nemate vremena za ?tehniku gusenice?, dovoljno je samo da spojite jagodice levog i desnog dlana, i da ih oko dva minuta snazno trljate jedan o drugi.

Nazeb
Masirajte zonu nosa i zdrela, prvi clanak od vrha palca. Dodatno mozete da blago prelazite prsitima preko kozice izmedju prstiju, jer se na takav nacin preko limfnih sudova izbacuju stetne materije i visak tecnosti.

Zeludac i creva
Masirajte zonu za zeludac (kozica izmedju palca i kaziprsta), a zatim i dalje nanize citav deo dlana do zgloba sake (problemi sa tankim i debelim crevom). Ukolio su problemi psiho-somatske prirode, dakle izazvani napetoscu i stresom, treba dodatno masirati jagodice palceva (zone za mozak).

Menstrualne tegobe
Kod predmenstrualnih tegoba pracenih depresivnim raspolozenjem i nabreklim i bolnim grudima, treba primeniti masazu: prvo desni, a zatim levi palac izmasirate ?tehnikom gusenice? od jagodica nanize. Tu se nalaze zone za mozak, hipofizu i stiznu zlezdu, koji regulisu rad hormona. Ukoliko su mensturuacije suvise bolne, treba masirati ?solarni pleksus? u centru dlana, kao i zone za jajnike.

Bolovi u ledjima
Kod ovih bolova pomaze masaza spoljnih strana palceva (kicma), a ako su ukocena ramena, trebalo bi dodatno masirati zone ramenog pojasa (na dlanovima, odmah ispod korena prstiju).

Poremecaji sna
Smirujuce deluje masaza zone ?solarnog pleksusa?. To je centar vegetativnog nervnog sistema.

Upala besike
Masirajte deo izmedju kaziprsta i srednjeg prsta u pravcu korena palca, tu se nalazi refleksna tacka za besiku. Ova masaza pomaze i za izbacivanje bakterija i regulise pravilnu funkciju besike.

ZONE NA DLANOVIMA

jagodice sva cetiri prsta, obe ruke, bez palceva - sinusne supljine
jagodice oba palca - mozak
prvi zglobovi (od vrha prsta ka dlanu) kaziprsta i srednjeg prsta, obe ruke - oci
prvi zglobovi (od vrha prsta ka dlanu) domalog i malog prsta, obe ruke - usi
prvi zglob (od vrha prsta ka dlanu) unutrasnja strana palca, obe ruke - stitna zlezda i hipofiza
zona iznad prvog zgloba i korena nokta (od vrha prsta ka dlanu) spoljasnja strana palca, obe ruke - nosna supljina i zdrelo
koren palca, obe ruke - besika
kozica izmedju palca i kaziprsta obe ruke - zeludac
rubna (spoljasnja) linija palca (od korena nokta do korena sake) obe ruke - kicma
koren sake (tz. venerin breg) obe sake - creva
srednji (centralni) deo dlana, oba dlana - solarni pleksus, dijafragma
pojas ispod korena prstiju, kod obe sake - ramena
zona spoljasnjeg dela ruke (ispod korena sake) obe ruke - jajnici

Filed under Zdravlje · 3 komentara

VITAMINI

novembar 28th, 2006, 11:04 pm

Razlicite kulture i narodi, ili pojedinci, svakodnevno konzumiranje hrane svode na redovnu potrebu, ritual, kult ili na nesto vise od toga. Dopuna ishrani u vidu uvazene teorije o »zdravom nacinu zivota i ishrane« , zagovara stav o redovnom unosenju potrebne kolicine vitamina i minerala u organizam. Teorija pociva na uverenju, da organizam dodatno snabdevamo »potrebnom« ili »Preporucenom Dnevnom Kolicinom« (PDK) razlicitih mikrohranljivih supstanci.

GRUPE VITAMINA
Vitamini rastvorljivi u mastima: A, D, E i K
Vitamini rastvorljivi u vodi: C i B kompleks

VITAMINI DAJU SVEZU SNAGU SVIM CELIJAMA

Vitamini su supstance koje se u malim kolicinama nalaze u hrani; takodje, oni predstavljaju pojam zdrave ishrane, sam organizam nije u stanju da ih proizvodi. Vitamni moraju redovno da se unose u organizam, mada nemaju energetsku vrednost, prirodni su katalizatori, mnogih vaznih enzima koji pospesuju vitalne procese neophodne za normalan metabolizam celija, tkiva i organa. Omogucavaju oslobadjanje energije i pojacavaju bioloske funkcije, tako da su neophodni za pravilnu funkciju organizma.

Potrebna kolicina vitamina se obicno zadovoljava izbalansiranom ishranom, ali mozda i ne. Jer, zbog savremeno-tehnoloskih metoda koje se koriste u poljoprivredi, tesko da je moguce izracunati tacnu kolicinu i sadrzaj vitamina u biljkama koje covek unosi. Postoje nove vrste jabuka i narandzi, koje gotovo da vise i ne sadrze vitamin C; ili sargarepa koja sadrzi samo jos male kolicine beta-karotina. Pojava koja se cesto desava, je da se usled pogresne pripreme hrane i namirnica gube vazni vitamini koji su neophodni za zdrav rad organizma.

GRUPE VITAMINA I NJIHOVA FUNKCIJA

Vrsta vitamina:
Vitamini A, C i E su tzv. antioksidansi, koji u organizmu unistavaju slobodne radikale. To su posebno »agresivne molekule« koje u vecim kolicinama nastaju zbog stresa, pusenja, opterecenja okoline, konzumiranja alkohola itd. Kompleks ACE (tzv.pusacki vitamini) stiti celije organizma od raznih ostecenja i podrzava imunoloski sistem. Nasuprot tome, B-vitamini su vazni katalizatori za razmenu supstanci.

Vazne funkcije:

Vitamin A: Odgovoran je za zdravu kozu, vazan je za pravilan rast, zdravu funkciju koze i sluznica, pomaze dobar vid. Povecava imunitet i jaca srce. PDK=0,8mg.

Vitamin B1: »vitamin za nerve« Osigurava dobru sposobnost koncentracije, mentalnu snalazljivost, vazan za razmjenu ugljenohidrata. PDK=1.4mg.

Vitamin B2: vitamin koji »moze sve«. Ucestvuje u razmeni ugljenohidrata i proteina, zatim kod svih funkcija podrzava dejstvo vitamina A. PDK=1.6mg.

Vitamin B6: vitamin koji je neophodan za pravilnu izgradnju i regulaciju misicne mase, podstice razmenu proteina i aminokiselina. Kod mnogih zena ublazava tegobe izazvane PMS fazom i depresiju. Vazan je za pravilan rad nervnog sistema. PDK=2mg.

Vitamin B12: osigurava stalno obnavljanje krvi. PDK=1mcg.

Biotin (B8): utice na zdrav, lep i sjajan izgled koze, kose i noktiju. Pomaze kod razgradnje ugljenohidrata i masnoca.

Niacin (B3): cini organizam svezim i vitalnim. Pomaze funkcionisanju i besprekornom radu nervnog sistema i mozga. PDK=18mg.

Proteinska kiselina (B5): unapredjuje rast kose i utice na pokretnost. Djeluje na raspolozenje, jer kontrolise i nivelise proizvodnju adrenalina u organizmu. PDK=6mg.

Folna kiselina: regulise krvnu sliku i utice na stvaranje novih celija. Vazna je za probavni i nervni sistem. Smanjuje rizik pri radjanju dece, usled moguceg rascepa zavrsnog dela karlice. PDK=200-400mcg.

Vitamin C: je zastitni vitamin. Odrzava zdravu kozu, zube i kosti, povecava imunitet, detoksinira organizam i pomaze mu kod apsorbovanja gvozdja. Utice na pravilno zarastanje rana. PDK=60-250mg.

Vitamin D: utice na pravilan razvoj i jacanje kostiju i zuba. Neizostavan je za razmenu kalcijuma i fosfora, utice u formiranju kostiju. PDK=5mcg.

Vitamin E: zasluzan je za vitalnost i zdravu ili lepu kozu. Ucestvuje u regenerisanju celije i sistemu krvnih sudova i kapilara, takodje stiti i pravilno sazrijevanje spermatozoida. PDK=10mg, pusaci 100-200 mg.

Vitamin K: pomaze u pravilnom zarastanju rana ili povreda. Utice na optimalnu sposobnost zgrusavanja krvi.

Osobe koje su dodatno opterecene (sport, tezi fizicki poslovi, naporne aktivnosti), izlozene pojacanom stresu i uticaju okoline ili nisu sigurne u pravilan nacin ishrane (zdrava hrana obogacena potrebnom kolicinom vitamina), pozeljno je da unose vitaminske preparate kao dopunu zdravoj ishrani.

Filed under Zdravlje · 1 komentar

KULTURA ISHRANE-Jagode na stolu

novembar 27th, 2006, 9:42 pm

Za sve poklonike zdravih formi zivota i kulture ishrane i posebno, za ?vesele domacice?, predstavljamo popularan prilog o dijeti i zanimljive kulinarske recepte sa jagodama, kao i recepte sa jagodama koji se primenjuju u narodnoj medicini u tretmanu lecenja.
U sezoni svezeg voca probajte jagode, kao poslasticu i jagode, kao pripremljeni lek.

DIJETA
Dijeta je vrlo jednostavna i bazira se na tome, da se iz ishrane iskljucuju ugljeni hidrati. Znaci, iz jelovnika treba potpuno izbaciti hleb, krompir, brasno, pirinac, socivo, pasulj, grasak, boraniju, pohovane namirnice, kikiriki, testo, mleko i mlecne proizvode…
Ova dijeta ce Vam omoguciti da za nedelju dana, izgubite u proseku oko 5 kilograma.
Preporucujemo Vam da pre pocetka bilo kakve dijete, proverite svoj BMI - index koji pokazuje kako da ishranu prilagodite i primerite prema svojim i potrebama svog organizma.

CORBA OD JAGODA

500 g. jagoda
1 kasika skrobnog brasna
200 g. secera
2 dl. vode
1 dl. jabukovog soka
2 dl. soka od narance
listici mente za ukras

Jagode ocistite i narezite na komadice, pa zakuvajte vodu, secer i jagode.
Dodajte skrobno brasno otopljeno u kasiki vode, vino i sok. Kuvajte mesajuci dok se smesa ne pocne lagano zgusnjavati. Ohladite, stavte u mikser i miksajte dok ne dobijete glatku smesu. Umesajte pavlaku i ostavite u frizideru da se dobro rashladi. Ukrasite celim jagodama i listicima mente, pa posluzite.

SLADOLED OD JAGODA

potrebno je:
?3 jaja
?3 kasike secera
?1 kesica slaga
?mleko za slag
?casa (od 2 dl.) jagoda
Ulupati slag i ostaviti ga u frizider da se ohladi. Razdvojiti zumanca i belanca. Ulupati belanca u cvrst sneg. Dodati secer u ulupana belanca, te ponovo mesati mikserom do cvrste pene. Na to dodati polako zumanca i sve polako varjacom zamesati. Ovako dobijenu penastu smesu spojiti sa slagom i sve varjacom ujednaciti. Ovo je osnova za sladoled kojoj treba dodati naseckane ili izmiksane jagode.

KRALJEVSKI PIRINAC

Sastojci:
- 150 g. MALTEXA
- 400 g. pirinca
- 1l. mleka
- 4 zumana
- 100 g. mlevenih oraha
- 150 g. jagoda (ili malina, ribizli, visanja i sl.)
- 10 g. vanilin secera
- 1 kesica slaga

Priprema:
Prokuvati pirinac u vodi, ocediti ga i staviti u posudu sa mlekom i vanilin secerom, i prokuvati. Kad se ohladi dodati umucena zumanca i orahe. Zapeci masu u rerni. Servirati ohladjeno, ukraseno vocem i slagom.

TORTA OD JAGODA SA KREMOM

Sastojci:
4 jaja,
4 kasike hladne vode,
200 g. secera u prahu “C”
1 kesica vanilin secera “C”
150 g. brasna,
1 kesica praska za pecivo “C”
20 jagoda srednje velicine
Krem:
2 kesice slag krema od jagoda “C”
1 kesica slaga toping “C”

Priprema:
Belanca i vodu dobro umutiti u cvrst sneg. U toku mesanja dodavati prah secer i vanilin secer. Zatim dodavati jedno po jedno zumance, pa kasiku po kasiku brasna, i prasak za pecivo. Testo ispecite u modelu za torte, koji ste predhodno namastili samo po dnu. Potpuno ohladjenu tortu preseci na pola, horizontalno. Krem pripremiti prema uputstvu na kesici slag krem od jagoda “C” i nafilovati tortu. Ostaviti deo krema da se torta filuje i spolja. Na kraju umutiti slag toping, pa ukrasiti tortu, tako da u svaku kupicu slaga toping polozimo po jednu jagodu.

JAGODE KAO LEK

Protiv gihta, bolesti bubrega, avitaminoze, hemoroida,
rana, arterioskleroze, koznih oboljenja,
cira na zelucu, malaksalosti, malokrvnosti,
za smanjenje visokog krvnog pritiska, nervne napetosti,
protiv krvavljenja materice, za bolju probavu.

Jagoda (Fragaria vesca) je visegodisnja zeljasta biljka,
uspeva kao sumsko i bastensko voce u zonama umerene klime.
Zbog fine arome i prijatnog ukusa sumska jagoda
se najvise ceni od sveg divljeg voca.
U svetu se zna za oko 400 sorti jagoda
U narodnoj medicini se mahom koriste sumske jagode,
jer po kvalitetu, broju vitamina i hranljivih materija,
znatno premasuju domace jagode (gajene).
Koristi se plod, lisce i koren.
Plod se bere u junu, julu i avgustu, lisce u maju, junu,
julu i avgustu, a koren u septembru.
Jede se kao svez plod ili se preradjuje (dzem, sirup, kompot,
osvezavajuci napitci, mermelade, slatko,
sladoled, zele, vino). U plodu jagoda ima oko 10% secera,
oko 1% slobodnih organskih kiselina (limunske, vinske, jabucne),
pektina, mineralnih sastojaka, aromaticnog jedinjenja,
karotena, vitamina C i dr.
U sumskim jagodama ima vise gvozdja nego u domacim,
pa se posebno preporucuju malokrvnim osobama.
Rizom sa korenjem i lisce sumske jagode upotrebljavaju se kao
sredstvo kod preteranog i cestog izbacivanja tecnih stolica (antidijarotik).
Od lisca jagoda se prave cajevi izuzetne lekovitosti.
Svez plod sumske jagode s mlekom, vinom ili limunovim sokom,
pomaze bubreznim bolesnicima, leci od zutice, jaca srce.

JAGODE PROTIV BOLOVA U ZELUCU

U jedan litar jestivog, po mogucnosti nerafinisanog ulja
staviti kilogram sumskih ili vrtnih jagoda
i ostaviti da stoji na suncu dva meseca.
Uzima se po jedna supena kasika, tri puta na dan.

JAGODE ZA CISCENJE:
KAMENCA
PESKA IZ BUBREGA
ZUCNOG MEHURA

Ako imate teskoca s bubrezima i zucnim mehurom,
potrebno je tokom mesec, mesec i po dana
svakodnevno da pojedete, po 1 kilogram zrelih sumskih jagoda
s jogurtom, vinom ili limunovim sokom.
Za terapiju izvan sezone mogu se koristiti
susene jagode ili sokovi, pekmezi i slatka od nje.

JAGODE PROTIV DIJAREJE

Kod lakse dijareje, 15 grama korena jagode kuva se 5 minuta
u 2,5 decilitra vode, ostaviti da stoji poklopljeno jos 10-15 minuta.
Nakon toga se procedi, i toplo pije nekoliko puta dnevno.
U slucaju teze dijareje, uzima se 400 grama lisca od jagoda
i kuva u 1,2 litra dobre domace rakije, dok se ne ukuva na pola.
Pije se jedna kafena kasicica svaka 2-3 sata.

JAGODE PROTIV GROZNICE I TUBERKOLOZE

Protiv ovih bolesti dobro je kuvati 2 grama jagodinog lisca
u 2,5 decilitra mleka sa 1 kasicicom meda, oko 5 minuta.
Smesa se procedi i pije triput na dan, po jedna solja.

JAGODE ZA BOLJE LUCENJE ZUCI

Tri puta dnevno, posle dorucka, rucka i vecere,
treba pojesti 300-500 grama svezih presnih jagoda
zacinjenih medom i sokom jednog limuna.
Terapija traje 15 dana.

JAGODE ZA CISCENJE KRVI

Napraviti mesavinu od: dve supene kasike iseckanog lista i
korena jagode, i od 1 supene kasike iseckanog lista ruzmarina,
i 1 supene kasike lista i cveta podubice.
Ova mesavina se prelije sa 7 decilitara kljucale vode
i ostavi poklopljena, dok se ne ohladi.
Posle toga se procedi i pije triput dnevno, po 2 decilitra, pre jela

Filed under Zdravlje · Komentari

Otklonite svoju glavobolju

novembar 25th, 2006, 2:23 pm

Posledica savremenog nacina zivota ili grc da se uhvati korak sa mogucim i nemogucim stvarima, dovodi do pojacanog psiholoskog pritiska u glavama miliona ljudi. Paradoksalno zvuci, ali u trci za »udobnijim nacinom zivota« covek sve vise zaboravlja na svoju »glavu«.
Bioloski casnovnik otkucava, a simptomi redovno opominju, ipak, ogroman (ili najveci) broj ljudi na nasoj planeti svakodnevno muci »isti problem« - glavobolja. Vecina ljudi dobro zna, da »carobna pilula« ne predstavlja odgovor ili resenje za njihov problem, ali po stecenom automatizmu »savremeni covek« uporno poseze za tom iluzijom.

Zahvaljujuci sirem shvatanju medicine i mogucnosti primene razlicitih terapija, predlazemo Vam da sto cesce praktikujete vezbe ili tehniku opustanja.
Vezbe opustanja deluju najblagotvornije na prestanak glavobolje. Odnosno, bol koji se oseca u glavi najcesce je prouzrokovan dotokom krvi u mozak. tj. poremecajima u cirkulaciji (pojacana ili oslabljena cirkulacija utice i na snabdevanje mozga kiseonikom). Vezbe za opustanje na najefikasniji nacin otklanjaju tenziju ili psiho-fizicki grc, pod kojim se osoba nalazi.

Predstavicemo Vam nekoliko efikasnih tehnika za opustanje i otklanjanje glavobolje:

1. Pri prvom osecaju nadolazeceg bola, prekinite sve svoje aktivnosti i opustite se. Pokusajte da
zamislite (tehnika vizualizacije) da sunce greje Vas i Vase dlanove, i da ta toplota lagano iz Vas odnosi svaki vid neprijatnosti i bola.

2. Pokusajte u svoju svest da prizovete mesto na kome se osecate smireno, opusteno i prijatno. To moze biti morska obala, travnata livada, proplanak, Vasa omiljena prostorija i sl. Ova tehnika ima slicnosti sa hipnozom, pomocu koje se svest dovodi u »posebno stanje« u kojem se telo oseca najprijatnije – potpuno opusteno (slicno meditaciji).

3. Pokusajte sa vezbama dubokog disanja. Udahnite nekoliko puta veoma duboko (punim plucima) i po mogucstvu sto sporije, zatim veoma sporo izdahnite. Svaki put kada udahnete, potpuno ispunite svoja pluca i svaki put kada izdahnete, potpuno ih ispraznite. U istom trenutku oseticete opustanje i prijatnost, jer kiseonik na taj nacin najbrze prodire u Vase napete misice i otklanja tenziju.

Da biste odrzavali dobru formu i sprecili pojavu glavobolje, redovno primenjujte sledece tehnike:

1. Nekoliko puta u toku dana razmrdavajte vratne misice. Ovaj metod je narocito efikasan kod osoba koje pate od migrena, zatim osobe koje dosta vremena borave u zatvorenom prostoru i obavljaju razlicite kancelarijske poslove.

2. Vezbajte redovno. Vazno je da cesto setate ili da boravite u prirodi, narocito u blizini vode i da se sto vise krecete. Vezbama smanjujete napetost i pojavu stresa, posebno ono sto je najvaznije uticete na pojacanu aktivnost u stvaranju endorfina – prirodnog »neutralizatora bola«.

Filed under Zdravlje · Komentari

RAVNOTEZA DUHA I TELA

novembar 25th, 2006, 2:21 pm

Moderno doba uz sve savremene pogodnosti i opsti civilizacijski napredak koji donosi, svakako ima i svoju visoku cenu. Vodjeni savremenim normama ka prestizu i glamuru, i naoruzani tehnologijom uspinjemo se za sjajnim svetlima pozornice, ali gubimo svoj unutrasnji sjaj i svoje unutrasnje ogledalo.
(Ne)zagledani u sebe - nista i ne vidimo. A kada bi vid video svoj nevid - sve bi izgledalo drugacije. Citav svemir, svi odgovori, sve tajne … - sve je u nama samima.

Vitamini E i C, selen i cink protiv starenja

Ceo organizam treba da bude u dobroj formi, a da bi se to postiglo, morate obratiti paznju na ishranu: sveze voce i povrce, nemasno mleko, hladnocedjena biljna ulja, zitarice i posna mesa osnova su kvalitetnog jelovnika.
Ako ste zasli u cetvrtu deceniju zivota i sa uzasavanjem se suocili sa prvim znacima starenja, sigurno ste se zapitali sta je uzrok tome. Glavni krivci za pojavu bora i opadanje tonusa tela su supstance otkrivene pocetkom proslog veka, koje se nazivaju slobodni radikali. Oni ubrzavaju procese oksidacije u celijama i tako pospesuju proces starenja.

Sta pogoduje nastajanju slobodnih radikala?
Stres, zagadjena zivotna sredina i dugotrajno neraspolozenje glavni su uzrocnici pojave slobodnih radikala. Agresivne hemijske supstance kao sto su pesticidi, aditivi i konzervansi, pokazali su se opasni po zdravlje organizma. Kao odgovor na stres, u telu se luci hormon adrenalin koji, ukoliko ne postoje adekvatne zalihe vitamina C, prelazi u slobodne radikale. Takodje je dokazano da fizicke traume, kao sto su nezgode ili operacije, doprinose povecanju broja slobodnih radikala.

Kako spreciti i umanjiti nastajenje slobodnih radikala?
1. Osnovno je, a ujedno i najteze, pobediti stres ili ga potpuno eliminisati iz svakodnevnog zivota. To je, naravno, mnogo lakse reci nego uciniti. Ako niste sami u stanju da se sa njim izborite, nemojte se libiti da potrazite pomoc strucnjaka. Posluzite se svim raspolozivim sredstvima ne bi li ste pobedili ovog “neprijatelja broj jedan” ne samo lepote vec i zdravlja.
2. Hranite se zdravo i izbegavajte sve namirnice koje u sebi sadrze aditive i konzervanse. Potrudite se da voce i povrce ne vasem stolu bude neprskano i, naravno, zaboravite cigarete i vece kolicine alkohola.

Borba protiv starenja
Supstance poznate pod nazivom antioksidansi glavni su saveznici u borbi organizma protiv slobodnih radikala. Ove supstance se u organizam mogu uneti hranom i medju osnovne se ubrajaju vitamini E i C, kao i selen i cink koji imaju blagotvorno dejstvo na organizam. Osnovno pravilo je: da ceo organizam bude u dobroj formi, a da bi se to postiglo mora se obratiti paznja na ishranu. Sveze voce i povrce, nemasno mleko, hladnocedjena biljna ulja, zitarice i posna mesa su osnova kvalitetnog jelovnika.
U svakom slucaju, najbolji nacin da se spreci prevremeno starenje jeste nega tela spolja i iznutra. Odvojite malo vremena i razmislite o tome sta je potrebno da bi se aktuelno stanje promenilo nabolje i ne cekajte, pocnite sa zdravim navikama odmah ili na vreme.

Vodic za zdravu ishranu

Zdravlje i lepota ljudskog organizma, izuzimajuci nasledne osobine i razlicite uticaje okoline, u znatnoj meri zavise od pravilne ishrane. Pravilna ishrana mora biti umerena i kvalitetna. Pod kvalitetnom ishranom se podrazumeva da u namernicama koje stavljamo u dnevni jelovnik budu zastupljeni sastojci hrane koji zadovoljavaju fizioloske potrebe organizma kako u hranljivim materijama (belancevine, seceri, masti), tako i u zastitnim materijama (vitamini, minerali).
Uvek treba imati na umu da za pravilnu ishranu nije vazan kvantitet nego kvalitet namirnica. Jos u stara vremena doslo se do spoznaje da hrana moze da bude lek. Dr Briher Bener je rekao: “Cudo duse ostaje mrtvo slovo za one koji ne postuju zakone ishrane, dubina i snaga psiholoskog iskustva mogu da zavise od ishrane”. Preduslov da imamo pravilnu ishranu jeste i da cuvamo prirodnu okolinu, jer priroda je sve izbalansirala za opstanak i evoluciju ljudske vrste. Zato je neophodno cuvati zivotnu okolinu i brinuti se o njoj, jer nase zdravlje upravo zavisi umnogome i od nas samih.
Narusavanjem zakona prirode narusavamo sopstveno zdravlje, zdravlje svoje porodice, evoluciju i opstanak. Naravno, uvek treba imati na umu da i namirnice iz domena pravilne ishrane mogu dovesti do gojaznosti i drugih zdravstvenih problema. Dnevne potrebe za hranom treba prilagoditi godinama, poludnevnim aktivnostima (poslu kojim se bavimo, dodatnoj fizickoj aktivnosti). Sluzbenica, na primer, ima potrebu za energetskom vrednoscu hrane od oko 2.000 kacl u toku dana, a radnik u fabrici za masinom 3.000 do 3.500 kacl.

Moramo voditi racuna da i namirnice iz domena pravilne ishrane imaju svoju kalorijsku vrednost: 1 kg jabuka ima 600 kacl, a to odgovara 1/2 kg teletine, kao i 6 jaja, 3/4 kg ribe, 3 kg spanaca, 6 kg krastavaca, 3 kg zelene salate, ali uvek je bolje zameniti parce cokolade jabukom. Da bi ste se snasli medju namirnicama koje se danas nude u izobilju sa rafova savremene civilizacije, ukratko treba da se upoznate za sta da se opredelite, ako vodite racuna o svom izgledu i zdravlju.

Prijatelji naseg zdravlja su: voce, povrce, morski plodovi (riba, skoljke, rakovi, alge itd), med, belo meso piletine, curetine, nemasna crevna mesa, mleko i proizvodi od obranog mleka, integralne zitarice.
Neprijatelji naseg zdravlja su: belo brasno, secer, gazirana pica, alkohol, konzervisane namirnice i proizvodi bogati aditivima, kafa u velikim kolicinama, jaja, cajevi, industrijski sosovi.

Pametno birajte hranu - kultura ishrane je veoma vazna jer na taj nacin sebi omogucavate da svoj zivot provedete bezbednije i lepse, jer mnogo je bolje odrzavati telesnu tezinu u odgovarajucim granicama, nego skidati suvisne kilograme. Postoji jedna stara i mudra izreka iz 16. veka: “Ma ko bio otac jedne bolesti, nepravilna ishrana joj je majka”. Uz pravilnu ishranu treba uzimati i dovoljne kolicine tecnosti. Voda je osnovni sastojak naseg organizma i kod odrasle osobe zauzima 60 odsto.
Dnevne potrebe za vodom je tesko odrediti, jer cesto zavise od klimatskih uslova, zdravlja, starosti, ali se sigurno zna da prosecna potreba za vodom iznosi od sest do osam casova, sto znaci oko dva litra. Hranu sto manje solite i koristite nerafinisanu so (morsku so), a mnoge namernice vec u sebi sadrze prirodnu so. Da bi jela bila ukusnija, koristite prirodne zacine, limun, celer, persun, origano, nanu, bosiljak, majcinu dusicu, beli luk, persun.

Vecni zivot od sredine 21. veka

Britanski futurolog Ijan Pirson ocenio je da ce vecni zivot biti moguc sredinom 21. veka zahvaljujuci kompjuterima, koji ce moci da sacuvaju sadrzaj ljudskog mozga.
- Realno je ocekivati da cemo oko 2050. godine biti sposobni da prebacimo sadrzaj mozga u masinu i na taj nacin smrt vise nece predstavljati problem - rekao je Pirson.
Nacelnik odeljenja za futurologiju Britanskog telekoma, rekao je da ce tehnika prebacivanja sadrzaja u kompjuter biti toliko skupa da ce biti rezervisana u pocetku samo za bogatase.
- Ukoliko ste siromasni, cekacete 2075. ili 2080. godinu kako bi to postala rutinska stvar - ocenio je britanski futurolog. Futurologija uzima u obzir predskazivanja o brzini napretka tehnologije i informatike. Pirson je rekao, da je ostvarivanje takvog poduhvata jos u domenu naucne fantastike, posto je neophodno da racunar poseduje “svest” kako bi prikupljao sadrzaj ljudskog mozga i da bude sposoban da poseduje “emocije”.
- Ne slazu se svi, ali ja smatram da ce biti moguce stvoriti kompjuter sa svescu i ljudskom inteligencijom pre 2020. godine - ocenio je Pirson.

Filed under Zdravlje · Komentari